Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna trgovina". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 Међународна трговина спада у подсистем међународне политичке економије и једна је од њених најстаријих тема. Међународна трговина представља економско и политичко питање. Под њом се подразумева размена роба и услуга преко државних граница. Настала је као тежња сваке националне државе да се из ње извуче што већа корист. Уједно, она треба да ограничи и негативан утицај домаће економије и друштва. Међународна трговина тако повезује државе и чини их међузависним. Чинећи их међузависним, трговина прерасподељује светске ресурсе и тиме увећава њихово богатство и моћ.

Ризици и предности међународне трговине

За разлику од унутрашње трговине, она укључује додатне трошкове, несигурност и друге отежавајуће околности. Потешкоће са којима се сусреће су најчешће ограничење увоза и извоза од стране владе и међународне организације. До увећања трошкова углавном долази због већих транспортних трошкова, провођења техничке организације, рекламних порука на стране језике, као и неопходност замене валута. Највећи ризик су различити видови политичке нестабилности и ратови у земљама у којима се тргује. Такође, постоји и могућност да она доведе до зависности слабијег партнера у односу на јачег. Тако говоре меркантилисти о зависности од увоза добара из страних држава.

Насупрот њима, либерали тврде да међународна трговина доноси бројне предности. Главна предност је у томе што произвођачи имају веће тржиште, купују јефтиније или квалитетније сировине. Што је конкуренција већа, већи је и избор; роба је квалитетнија, а цене јефтиније. Основна карактеристика међународне трговине је што постиже материјални стандард земаља чланица.

Земље које учествују у међународној трговини настоје да смање баријере за обављање трговине. Услед тога у другој половини XX века, широм света је дошло до експанзије различитих облика рационалних облика економских интеграција. Неки од облика тих интеграција су: подручје слободне трговине, царинска унија, заједничко тржиште и економска унија.

Подручје слободне трговине се формира када две или више земаља пристану на укидање интерних баријера за обављање трговине. Типични пример за слободну трговину јесте европско економско подручје.

Што се тиче царинских унија, оне се стварају у циљу елиминација интерних баријера за обављање трговине између земаља чланица. Пример за то је унија између Европске Уније и Турске.

Укидањем интерних баријера и успостављањем заједничке екстерне баријере, долази до стварања заједничког тржишта. То тржиште је омогућило слободан проток свих фактора производње, укључујући и радну снагу, капитал и информације. Пример за то је Централно-амерички интеграциони систем.

И на крају економска унија која је створена у циљу увођења заједничких екстерних баријера и слободног протока фактора производње.(Нпр. Ако неки доктор у Европској Унији има лиценце за рад, онда та лиценца важи за све земље чланице Европске Уније).

1.

У развоју теорије међународне трговине постојали су кроз историју различити приступи. Супростављајући се меркантилистима, Адам Смит говори о апсолутним предностима. По њему оне служе за упоређење појединца, фирми и држава које учествују у производњи одређеног производа. (нпр. произвођач који при производњи има ниже трошкове има апсолутне предности у производњи тог призвода). На тим апсолутним предностима заснива се и међународна трговина.

 

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com